Ako se zapitamo
kakav je oblik vladavine današnji režim Aleksandra Vučića možemo upasti u zamku
klasifikacija i tipologija političkih režima, ali možemo makar prikazati kakav
je model ka kome se krećemo.
Saturday, December 20, 2014
Saturday, November 29, 2014
Autoritarne partije kao ključna prepreka demokratizacije Srbije
Dvadeset pet godina traje proces
demokratizacije Srbije iz nedemokratskog jednopartijskog sistema. Čitajući
sjajnu studiju koleginice Dolenec pod nazivom „Democratic Institutions and
Authoritarian Rule in Southeast Europe“ koja objašnjava razlike u demokratizaciji
između Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope došao sam do jednog bitnog
zaključka.
Tuesday, November 11, 2014
Put ka Vučićevom jedoumlju uz pomoć izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti
Prethodne nedelje su u Narodnoj skupštini usvojene izmene
Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Nekako je ova tema ostala bez
kritike, ne samo masovnih medija poput televezije što ni ne treba da nas
začudi, već nije bilo ozbiljnijih reči ni preko blogova i društvenih mreža.
Osnovna izmena u zakonu jeste da će partije ubuduće
dobijati 30% manje sredstava iz budžeta, odnosno da se sredstva umanju sa 0,15
na 0, 105% za redovno finansiranje kao i sa 0,1% na 0,07 za finansiranje
predizbornih aktivnosti. Ja sam prvi idejno protivnik državnog finansiranja
partija, ali da li danas u Srbiji smemo da dozvolimo to? O čemu se zapravo ovde
radi i zašto se premijer (jer premijer jedini donosi odluke i iznosti predloge)
odlučio na ovakav korak? I zašto je to štetno za demokratiju?
Friday, October 24, 2014
Veliki vođo, da li ste nas lagali u septembru ili danas o bankrotu Srbije?
Premijer Srbije je 19. septembra, najavljujući smanjenje plata u javnom sektoru i penzija rekao da je Srbija hiljada miljama daleko od bankrota. Tada na konferenciji za medije je rečeno: „Govoreći o trenutnoj ekonomskoj situaciji, predsednik Vlade je rekao da je Srbija likvidna, da imamo novca do aprila sledeće godine bez zaduživanja, i da smo hiljadama milja daleko od bankrota (link).“
Danas, 24. oktobra, tek nešto više od mesec dana od izjave da smo miljama daleko od bankrota, premijer je na sednici Narodne skupštine, povodom rebalansa budžeta i mera kojima se smanjuju plate u javnom sektoru i penzije izajvio: „Bez mera koje smo preduzeli, Srbija bi bankrotirala (link).“
Nakon ove dve potpuno različite izjave, ja mogu samo da pitam premijera: Da li ste nas lagali u septembru ili nas lažete sada? Ili ste možda svojom nesposobnošću uspeli da napravite hiljade milja i Srbiju dovedete do ivice bankrota?
Sunday, September 28, 2014
Kako nam se desio Vučić?
Odgovor na pitanje
iz naslova je suština ovog bloga, ali osim toga pokušavam da klasifikujem oblik
režima kakav danas postoji u Srbiji. Od 2012. godine u Srbiji ne postoji jasna
institucionalna podela zaduženja i funkcija. Nakon izbora 2012. godine Aleksandar
Vučić je osoba koja se pita za sve. Apsolutno sve. Ono što je ključno, on je
2014. godine na izborima ostvario neverovatan rezultat i dobio ogromnu podršku
biračkog tela. Upravo je to tema. Kako nam se to desilo?
Friday, September 19, 2014
Vučićeva patetična ekonomska demagogija
Premijer Vučić je juče javnosti predstavio „mere štednje“
u još jednoj patetičnoj predstavi (link
za vest o tome). Osim mera štednje, on je izneo plan ekonomskog oporavka, koji
je sve osim plana. Makar plana koji može da ima mogućnost uspešne realizacije.
Saturday, August 16, 2014
Manipulacija građanima Srbije - kredit koji ne može da zakrpi rupe
U četvrtak je konačno objavljen ugovor sa Etihadom. Ili
neki od ugovora, ili novi ugovor. Na to se čekalo dosta dugo pored čestih
najava. Na kraju je objavljen tek nakon što je BIRN došao do delova i objavio
ih. Ipak, to nije tema ovog bloga jer se ovde bavimo nečim što je pomenuto na
toj famoznoj konferenciji, a to je vest da su UAE uplatili milijardu dolara
Srbiji kao pomoć budžetu. „Govoreći o
milijardi dolara koju su Srbiji uplatili Ujedinjeni Arapski Emirati kao pomoć
budžetu, Mali kaže da mi zahvaljujući tome nećemo morati da se zadužujemo i da
nećemo imati problem sa likvidnošću do marta sledeće godine (link).“
Monday, August 4, 2014
Organizaciona neozbiljnost u vođenju finansija i privrede
Jedna od prednosti u radu svake vlade može biti
kontinuitet u organizacionom smislu. Ovde pre svega mislim na ministarstva kao
organe državne uprave, koja realizuju/izvršuju politike vlade. Od suštinske je
važnosti da organizacija državne uprave bude izuzeta od pretumbavanja i
organizacionih promena. Kao što znamo, broj i poslovi ministarstava nisu
normirani u Ustavu i nakon svakih izbora broj i poslovi pojedinih ministarstava
se menjaju, prekrajaju, dele i sl. (promenama zakona o Vladi i ministarstvima)
Na taj način se gubi dragoceno vreme u uhodavanju, upoznavanju i uopšte u
počinjanju bilo kakvog posla. Nakon izbora su se ranije ministarstva
organizovala prema principu podele političkog plena između koalicionih
partnera.
Saturday, July 12, 2014
Altruizam je racionalan izbor
Teorija racionalnog izbora ukratko kaže da su ljudi racionalni
i da odluke donose na osnovu troška i dobiti određenog (ne)činjenja, odnosno da
će nešto učiniti ukoliko dobit prevazailazi troškove. Takođe, mnogi
interpretiraju racionalnog čoveka kao usko sebičnog i tvrde da je altruistično
delanje neracionalno ili iracionalno.
Pretpostavlja se da (Little, 1991: 44) racionalni
pojedinac meri korisnost svakog od oblika delovanja i da preferira opcije koje
će doneti rezultate sa većom korisnosti za njega (racionalni pojedinci žele da
maksimizuju korist za sebe), kao i da su moguće promene preferencija i odnosa
korisnosi za pojedince. Takođe, pitanje je šta su ciljevi ljudskog delovanja,
odnosno koje to koristi žele racionalni pojedinci da ostvare, pa ciljevi mogu
biti – novac (prihodi), slobodno vreme, obrazovanje i sl.
Sunday, June 29, 2014
Čemu služe gradske opštine u Beogradu?
Grad Beograd ima 17 gradskih opština (GO) koje osniva Grad i
koje vrše poslove iz nadležnosti Grada prema Statutu. Međutim, gradske opštine
nisu jednice lokalne samouprave (JLS), iako neki autori tvrde da time što postoje politički izbori na nivou
gradskih opština, da se one mogu okarakterisati kao jedinice lokalne
samouprave. Ipak, ostaćemo pri stavu da nisu JLS, jer nisu autonomne i grad Beograd
ih u svakom trenutku može izmeniti ili ukinuti. U svakom slučaju, pitanje koje
postavljam jeste da li su nam gradske opštine
potrebne u statusu kakav trenutno imaju? Kao argument u prilog tome da su gradske opštine potrebne navode se: a)
spuštanje nadležnosti na najniži nivo; b) lokalna predstavljenost građana.
Monday, June 9, 2014
Pitanje plagijata jeste udar na državu!
Iz naslova se možda može naslutiti nešto sasvim drugačije
nego što je poenta ovog bloga. Ali. U „odbrani“ doktorata ministra unutrašnjih
poslova Nebojše Stefanovića, mogli smo čuti kako je to pitanje političke
kampanje, političkog udara i sl. Aleksandar Martinović, poslanik SNS-a tvrdi (link)
da je pokretanje pitanja plagijata doktorata Nebojše Stefanovića politički udar
na ministra i vladu (negde su mediji preneli i da je rečeno da je udar na
državu) sa ciljem da se zaustave promene u zemlji. Naravno, rekao je da je to i
udar na predsednika vlade (jer kako nešto reći, a ne pomenuti premijera) koji
želi da korenito menja stvari. Posebno je isticao kako je to politički udar jer
su Stefanović i Vučić počeli da menjaju stvari i da reformišu policiju.
Friday, May 30, 2014
GSP - između trećine manje autobusa, aleve paprike i hektolitara alkohola
U prethodnom blogu
na temu gradskog prevoza (link)
sam pisao o tome koliko je sistem neefikasan i koliko košta građane Beograda
kroz subvencije iz gradskog budžeta javnom preduzeću GSP Beograd i privatnim prevoznicima koji su integrisani u sistem. U
poslednjih pet godina ukupni iznos subvencija jeste skoro 400 miliona evra. U
tom blogu sam, u skladu sa najavom nove gradske vlasti da će sistem naplate
vratiti pod okrilje Grada Beograda, pisao da je potrebno osmisliti mehanizme za bolju naplatu karata i povećanje prihoda jer gradski prevoz
u Beogradu koristi veliki broj građana koji mogu da finansiraju sistem.
U poslednja dva
dana stigle su najave za tri potencijalne mere. Jedna od njih je povećanje cene
mesečne karte za studente, kao i uvođenje plaćanja prevoza na mesečnom nivou za
penzionere. Da povećanje cena karata za ove kategorije građana ne bude kontra
produktivno najavljena je i mera da će se povećati broj kontrolora u prevozu, a
da će kontrolori biti prebačeni u sektor komunalne policije sa ovlašćenjima da
legitimišu korisnike prevoza bez karte (link).
Iz gradske vlasti smatraju da će ovom merom smanjiti broj švercera za 10% i da će na taj način uvećati prihode. Ova mera može
imati pozitivne efekte na naplatu karata.
Saturday, May 24, 2014
U lice cenzuri
U danima kada, usled nemara,
nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju
funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja –
vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i
gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.
Za samo nekoliko dana,
privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a
obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović
preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni
smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.
Friday, May 16, 2014
Gradski prevoz u Beogradu – budžetska rupa bez dna
Blog objavljen na sajtu Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (www.gajp.org) u okviru Policy Ponedeljka.
Politika linijskog prevoza putnika na teritoriji Grada Beograda, ili kako se popularno naziva – gradskog prevoza proizvodi posledice koje predstavljaju veliku štetu Gradu Beogradu.
Veliki problem u funkcionisanju ove politike vidimo i kroz rashode grada koji odlaze na subvencionisanje gradskog prevoza.
Ono što se moglo čuti od novog gradonačelnika i gradskog menadžera jeste da je problem bio u samom Bus plus sistemu i da je potrebno sistem naplate vratiti pod okrilje grada i da je to rešenje za problem slabe naplate karata i visokih subvencija.
Jednostavno, veliki deo građana će se švercovati – neće plaćati kartu, sve dok ne moraju. Ono što Grad Beograd mora da osmisli, to je skup pravila i da ih implementira na taj način da švercovanje neće biti moguće, odnosno da će svako ko koristi gradski prevoz kao uslugu – tu uslugu morati i da plati.
Opcija ima dosta i naš predlog gradskoj upravi jeste da sprovede analizu svih mogućih mera, uporedi troškove tih mera i pokuša da predvidi njihove efekte i efikasnost.
Ceo tekst pročitajte na sledećem linku: Gradski prevoz u Beogradu – budžetska rupa bez dna
Sunday, April 20, 2014
Funkcionisanje srpske privrede: profit privatni, gubitak javni
Kako funkcioniše privreda u Srbiji jako se dobro vidi na
primeru proizvodnje i prodaje malina. Vest (link) koju sam pročitao u petak o
tome da je uništen veliki deo roda malina je još jednom pokazala deo sadašnjeg
privrednog mehanizma.
Pre svega, kada se radi o malinama potrebno je prikazati
neke osnovne podatke. „Proizvodnja maline je značajna baza poljoprivrednog
razvoja u nekim delovima Srbije, naročito u zapadnom delu naše zemlje. Preko
200.000 stanovnika Srbije se bavi proizvodnjom ovoga voća. Razvijenije zemlje
Evrope su izuzetno zainteresovane za otkup ovog voća, pa se oko 95% roda maline
izvozi. Površina na kojoj se uzgaja malina je 15 000 hektara, pa smo prema ovoj
statistici na drugom mestu u Evropi (Čolić, 2013: 1).“
Friday, March 28, 2014
Sistem zapošljavanja nastavnika kao prepreka kvalitetnijem obrazovanju
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) je u
toku nedelje zatražila od Ministarstva prosvete da izmeni Uredbu o
zapošljavanju u obrazovanju jer je neprimenjiva i štetna za budžet (link).
Ukratko, u saopštenju traže da se
formira lista zaposlenih nastavnika koji nemaju puno radno vreme i koji bi se
bez konkursa primali na upražnjena mesta nastavnika, a ne da se u prosvetu bespotrebno
zapošljavaju nova lica. Takođe, navodi se da se prvo mesta moraju
popunjavatu sa liste tehnoloških viškova, a onda zaposleni sa nepotpunim radnim
vremenom, a tek na kraju bi se otvorila mogućnost o zaposlenju novih ljudi.
Gledajući iz ugla sindikata, potpuno racionalan zahtev jer time žele da zaštite
(verovatno) svoje članove kojima preti opasnost da ostanu bez posla i one koji
nemaju puno radno vreme, a od kojih sindikat ima korist.
Saturday, March 15, 2014
Zašto strateško glasanje 16. marta nije racionalno (Dušan Vučićević)
Gost autor: Dušan Vučićević (asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i istraživač-pripravnik Instituta za političke studije)
Ovo
nije blog koji treba da vas ubedi da glasate za izbornu listu Saše Radulovića.
Nije, jer me ne interesuje za koga ćete glasati. Ovo nije ni blog u kome se
tvrdi da strateško glasanje ne postoji. Nije, jer na različitim horizonitima i
u različitim tipovima izbornih sistema ljudi glasaju strateški. Ovo je, pre
svega, blog koji treba da vam ukaže da strateško glasanje nije racionalno, iako
možda verujete da jeste. Nije, jer ako već donesete odluku da na izbore
izadjete i da je trošak odlaženja do biračkog mesta manji od koristi koju od
tog čina imat, racionalna odluka jeste da glasate za partiju koja predstavlja
vaš prvi izbor.
Institucija obaveznog glasanja i sutrašnji izbori - Dosta je bilo
Blog je mešavina predistraživanja na temu "Institucija obaveznog glasanja - potencijalni politički efekti u Srbiji" (koje pripremam za međunarodnu konferenciju Političko komuniciranje i izborno ponašanje u Milanu) i lične poruke namenjene pre svega onima koji ne planiraju da sutra izađu na izbore.
Šta predstavlja institucija obaveznog glasanja? Prosto
rečeno to znači da svaki punoletni
građanin sa biračkim pravom ima obavezu da glasa na izborima. Obavezno
glasanje u tom smislu ne može biti obavezno ukoliko nema sankciju (kažete da je
glasanje obavezno, ali ako ne uvedete sankciju to znači da ipak nije obavezno).
Kao primer, sankcija može biti novčana u našim uslovima danas ona može iznositi
50 000 rsd. Ukoliko ne platite ovu kaznu jer niste izašli na izbore - uvede se
pravilo da ne možete da izvadite nova lična dokumenta, ne možete da
registrujete kola, ne možete da primate novčanu naknadu iz budžeta, kao ni
platu ukoliko se ona isplaćuje iz budžeta. Šta bismo dobili time? Dobili bismo
gotovo 100% izlaznost na izbore jer racionalnim pojedinicima je svakako korisnije
da prošetaju do biračkog mesta nego da plaćaju ovoliku kaznu. Ovakva
institucija bi ’naterala’ pojedince da glasaju (naravno, ne moraju da glasaju
ni za jednu od ponuđenih lista, već da njihov glas bude nevažeći). Prosečna
izlaznost na izborima u Srbiji ne prelazi 65%, dok je na lokalnim (ukoliko su
odvojeni od republičkih) ona daleko ispod 50%. Takođe, moram da naglasim da
ovakva institucija postoji već gotovo 2 veka, i da se i dan danas koristi u
nekim demokratskim zemljama, a najbolji primer je Australija, a često se
pominju Belgija, Grčka i Luksemburg. Izbori su gotovo jedini vid političke
participacije za građane, a veliki deo društva apstinira. Posledice visoke
apstinencije su takve da se slabi legitimnost, postoje otuđenost građana od države i
politike, širok prostor za manipulaciju vlasti, jača se partokratija. Kakve
političke efekte bi mogla da proizvede institucija obaveznog glasanja u Srbiji?
Wednesday, March 5, 2014
Dveri - Zakon za veću (ne)zaposlenost žena?
Ne ulazeći u
pitanje kako pokret Dveri Srpske gledaju na osobe ženskog pola (jer je za to potrebno mnogo
više od jednog bloga) bavim se ovde jednim predlogom koji je ova izborna lista
iznela u izbornoj kampanji. Dveri tvrde da će ukoliko dođu u poziciju da
donose odluke, da donesu zakon koji će
ženama sa malom decom dati mogućnost da rade četiri sata, a da im se priznaje
puno radno vreme. Oni smatraju da „srpska žena zaslužuje više privilegija
kao majka, radnik, poslodac i da država mora ženi da omogući normalno radno
vreme kako bi mogla da se posveti svojoj porodici (link).“ Ponavljam, stav pokreta Dveri
prema ženama nije tema. Bavim se samo pitanjem kakve bi posledice mogla da
proizvede ovakva mera.
Friday, February 21, 2014
Duvan kao negativna eksternalija - regulacija ili oporezivanje?
U ovoj izbornoj kampanji retko se biračima nude konkretni
policy predlozi već se kampanje zasnivaju na opštim mestima i ponavljanjima
velikih reči. Od strane SPS gotovo da nije ponuđena nije konkretna mera. Jedino što se može posmatrati kao konkretan predlog, pre sve zbog načina
predstavljanja jeste koncept Gradovi bez duvanskog dima koji podrazumeva potpunu
i sveobuhvatnu zabranu pušenja na svim javnim mestima, a predlog je na
jednoj konferenciji za medije predstavio državni sekretar Ministarstva zdravlja
Periša Simonović. S obzirom da je predlog preneo sajt ove partije u vreme
izborne kampanje, normalno je na ovo gledati kao na izborni policy predlog
SPS-a.
Monday, February 17, 2014
Ukratko o reformama (kopiranje Dinkićevog modela subvencionisanja privrede nisu reforme)
Ključna izborna poruka koju nudi SNS na ovim izborima je:
REFORME, REFORME, REFORME! Kao što je između ostalog bilo i 2012. godine, jer
oni žele da reformišu zemlju i donesu viši životni standard građanima. Oni pod
tim reformama podrazumevaju sveobuhvatnost, ali u njih neću sada da ulazim, već
se bavim samo jednim delom - ekonomijom, odnosno politikom kreiranja privrednog
rasta. Dominantna politika PPV-a kada se
radi o stvaranju privrednog rasta (što mi deluje da se poistovećuje sa
stranim investicijama), kao što smo imali
priliku da vidimo večeras u Utisku nedelje prema rečima Nebojše Stefanovića jeste
politika subvencionisanja i na taj način otvaranje novih radnih mesta i
pokretanje novih poslova. U skladu sa tim, kako Stefanović kaže - potpuno
je normalno da se Mišelinu (Michelin) pokloni
30 miliona evra novca poreskih obveznika, da bi oni uložili u Srbiju. I ne samo
Mišelinu, već je izgleda cilj da strane investitore dovode pojedinci u vladi tako
što će im se dati subvencije, određeni period oslobađanja od poreza i određene
cene komunalnih usluga.
Friday, February 14, 2014
Dinkićev predlog besplatnih letovanja - koliko bi nas koštao i da li je društveno opravdan?
Pre nekoliko dana
je stiglo jedno od verovatno mnogobrojnih suludih ’obećanja’ koje ćemo dobiti u
izbornoj kampanji. S obzirom od koga
dolazi, nije čudna lakoća sa kojom se iznose određeni predlozi. Pogađate o kome
je reč - šampion u obećanjima šta će ’država d'uradi’ - Mlađan Dinkić.
Obećanja i
predlozi se u izbornim kampanjama iznose bez ikakve analize posledica tih mera,
ili analize kako i odakle nešto obezbediti i finansirati. Dinkić je u utorak najavio paket mera za brigu
o porodici, pa je između ostalog naveo:
„da se ukine
solidarni porez, uvedu besplatna
letovanja i zimovanja za osnovce, besplatna
užina, da se stipendijama pomogne siromašnim studentima i uvedu posebne
mere za zapošljavanje starijih od 50 godina.“
Od ovih predloga
nekako su mi najviše zapali za oko letovanja i zimovanja za osnovce kao i besplatna
užina. Poslednja mera pre svega zato što mislim da osnovne škole već obezbeđuju
besplatnu užinu za đake, ali njom neću da se bavim. U ovom blogu se bavim
pitanjem letovanja i zimovanja za osnovce kroz dva pitanja - finansiranje i
pitanje društvene opravdanosti takve mere. Unapred se izvinjavam na
neažuriranim podacima (baratam sa podacima o broju učenika, izdvajanjima za
obrazovanje i sl. iz 2008/9. godine, ali sam siguran da broj i podaci iz 2014.
godine ne odstupaju previše, već da su na nivou statističke greške.
Friday, February 7, 2014
Državni posao: realnost i smeh
Generalno ljudi
više vole vikend od radnih dana. Ali makar kod mene nije takav slučaj. Zašto?
Odgovor je prost, vikendom nema Državnog posla, humorističke serije koja se
emitije na RT Vojvodine. Relativno kratak format (max 10, 11 minuta),
svakodnevne objave na Youtube kanalu, i analiza dnevno društvenih događaja na
način koji svakodnevno mami osmeh na lica mnogih. Tri aktera, „priučena“ glumca
na satiričan način nam približavaju stanje društva u kome živimo. Ali ne samo
to. Verovatno bolje od bilo koga prikazuju stanje onakvo kakvo jeste. I što je
bitnije, od njih trojice možemo mnogo toga da naučimo.
Friday, January 17, 2014
Analiza javnih politika i doprinos ministra Radulovića
Tekst objavljen i na blogu Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (link).
U uvodu se definišu određeni pojmovi, a onda ispitujemo doprinos ministra Radulovića u političkom životu Srbije kroz pitanje analize javnih politika.
U uvodu se definišu određeni pojmovi, a onda ispitujemo doprinos ministra Radulovića u političkom životu Srbije kroz pitanje analize javnih politika.
1. Javne politike: prvi intuitivni odgovor
jeste da su to one politike koje nisu tajne. Međutim, suština je u nečemu
drugom. U engleskom jeziku je pojmovno mnogo jasnije napravljena razlika između
onoga što u našem jeziku nazivamo politikom, javnom politikom i sl. Javne
politike (public policy ili samo policy) predstavljaju „političke izlaze
- output“ (Wilson, 2008: 153). Sa druge strane neki ih definišu kao: „Javne
politike rešavaju probleme“ (Goodin; Rein; Moran, 2008: 26), „Javna politika je
aktivnost vlasti kao odgovor na društvene probleme“ (Đorđević, 2009: 15), „To
su strategije i operativne metode koje grade država i njeni organi u cilju
uređena i razvoja pojedinih oblasti od javnog interesa i značaja“ (Stojiljković,
2012: 13), ili možda i najbolja definicija „Javne politike su sve ono što vlasti izaberu da urade ili ne urade“
(Birkland, 2005: 18). Znači, politički izlazi (sve ono što vlast uradi u
uređivanju društva, a utiče na građane) su javne politike, ali su javne
politike i ono što vlast ne uradi - odnosno zadržavanje statusa quo je takođe
odluka.
Saturday, January 11, 2014
Možemo li u 2014. godini da budemo efikasni bez Facebooka i smart telefona?
Pre pet dana sam
odlučio da krenem sa gašenjem društvenih mreža i aplikacija na pametnim
telefonima koje služe za komunikaciju. Tada, za početak, odlučim da ugasim
Facebook, a dan posle i WhatsApp, a sve sa namerom da ugasim sve društvene
mreže, pa čak i aplikacije na telefonu za primanje mailova. Na pitanje zašto?,
moj odgovor je bio da saznajem previše nepotrebnih informacija i da komuniciram
sa širokim krugom ljudi, sa kojima sigurno ne bih komunicirao putem poziva,
sms-ova ili mailova.
Prema tome, cilj je
bio da se osim mail-a ugase svi „novi“ kanali komunikacije. Ali i aplikacija sa
telefona za primanje mailova jer sam imao običaj da kada god primim mail, kao
po obavezi odmah na njega odgovorim. S obzirom na posao kojim se bavim i druge
aktivnosti, broj mailova na dnevnom nivou je bio ogroman. Ali uvek, telefon je uz mene, odgovaranje na mailove kao po
automatizmu, kao da sam programiran za to. Sa druge strane u neposrednom
okruženju bio sam izložen kritici da stalno „visim“ na telefonu uz pitanje: Pa
šta sada radiš (neretko i u kasnim noćnim/ranim jutarnjim satima)?
Subscribe to:
Posts (Atom)