Има ли пилота у опозиционим авионима (НИН)

 

Ауторски текст за НИН (број: 3652, 24.12.2020)

Овај текст није „гажење“ опозиције док лежи на поду уништена од стране пропаганде која долази од власти свакодневно. Ово је апел за дозивање у памет – да се уради шта се може урадити (или макар да се сами не упуцају) јер за мање од 16 месеци, најкасније крајем априла 2022. године, одржаће се редовни председнички и локални избори у граду Београду, као и ванредни парламентарни избори. Александар Вучић и његова СНС су увлачењем СПС-а, а посебно СПАС-а у де факто једнопартијску владу осигурали да ове странке неће имати кандидате на председничким изборима, али и подршку и заједничку страну пре свега за изборе у Београду где Александар Шапић има некакву подршку од које може зависити владајућа већина и где ће избори сасвим сигурно бити неизвесни. Иако је захтев за ванредним изборима требало да буде један од првих корака опозиције након бојкота, Вучић их је заказао пре него што је и формирана Влада чиме је узео један од најједноставнијих захтева које је опозиција могла да испоручи. И не само то, већ сада их је сместио у заједнички оквир – у априлу 2022. године када њему истиче први председнички мандат, као и када је редовни термин за Београд. И Вучић је овим заокружио свој план за наредне изборе. 

Serbia’s ruling party just scored a landslide victory. Here’s why the opposition boycotted the election.

Koautorski tekst za Washington Post o izborima u Srbiji 2020. godine

Link: https://www.washingtonpost.com/politics/2020/06/30/serbias-ruling-party-just-scored-landslide-victory-heres-why-opposition-boycotted-election/


Serbia’s ruling party just scored a landslide victory. Here’s why the opposition boycotted the election.

Utisak nedelje 22.6.2020.

Utisak nedelje 9.2.2020.

Odgovor Bošku Jakšiću na tekst u Politici - „Bojkot, krah u najavi“

U petak 24. januara u Politici u rubrici „Pogledi“, Boško Jakšić je objavio tekst pod imenom „Bojkot, krah u najavi“. U datom tekstu vidim niz nelogičnosti i spornih argumenata, te imam potrebu da na njega odgovorim. Ipak, pre toga želim da naglasim da prema uglednom spoljno-političkom komentatoru i autoru kolumne, odnosno prema njegovom dosadašnjem radu, gajim duboko poštovanje. U svojoj kolumni je izneo mnogo stvari koje se mogu preispitati i drugačije tumačiti, pa ovim želim i da dodatno podstaknem polemiku na datu temu, iako smatram da je 2019. bila godina velike debate o temi opozicionog bojkota nasuprot izlaska na izbore. Naglasio bih, takođe, da sam ovaj tekst prvo poslao listu Politika, ali nisam dobio odgovor.

Krenimo redom. Prvo, gospodin Jakšić u svojoj kolumni navodi da je opozicija koja bojkotuje izbore rešena da ignoriše priliku koja se biračima pruža jednom u četiri godine i da biračima uskraćuje pravo da listićem u glasačkoj kutiji odrede koga bi da nagrade, a koga da kazne. Iako argument zvuči razumno, oko građanskog prava svih nas da glasamo moramo znati i neka ograničenja. Izbori bi i trebalo da budu nagrada ili kazna za vlast, ili davanje prilike opoziciji  da preuzme upravljanje državom. Međutim, kada birači donose odluke na osnovu partijske propagande i zlatnog doba koje vide na televiziji, ili kada moraju da glasaju (a uz to često i da nateraju druge) da bi zadržali posao  - onda to nije nagrađivanje ili kažnjavanje od strane birača, nego maltretiranje i mučenje tih istih birača zarad partije na vlasti. Ja bih više voleo da čujem kako će se uskratiti mogućnosti vlasti da ukida osnovna politička prava mnogim građanima i kada će omogućiti medijima da objektivno informišu građane kako bi mogli samostalno i na osnovu sopstvenog ubeđenja, a pri tom i objektivno informisani, da donesu odluku o tome kome će dati svoj glas. To je, gospodine Jakšiću, uskraćivanje prava i ignorisanje osnovnih ljudskih sloboda, a ne poziv da se izbori bojkotuju kako bi se građanima upravo u budućnosti slobodan izbor omogućio. Zatim, bojkot nikome ne uskraćuje pravo da glasa – poziva ih da ne glasaju kako bi ukinuli privid da žive u normalnoj državi i kako od njih niko ne bi pravio botove, podanike i uplašene građane. Takođe, građanima (makar onima koji će bojkot podržati) je dosta razočarenja i gledanja kako SNS i Vučić vladaju uz pomoć propagande, novca, pritisaka i ucenjivanja i siguran sam da im je preko glave izbora na kojima je njihov glas unapred izgubljen jer su partije vlasti pomenutim metodama sve pripremila da joj vlast nikako ne bude ugrožena. To, gospodine Jakšiću, nije korišćenje prava, nego saučestvovanje u imaginarnom događaju koje neko zove „izborima“, a koji su sve samo ne slobodan i objektivan izbor za građane u ovoj zemlji.

Nova politička 2020. Izvesna samo - kriza

Tekst objavljen u NIN-u (broj. 3602 od 9. januara 2020. godine)

Nisam od onih koji beže od političkih najava, predikcija, predviđanja ili generalno promišljanja šta može da se desi. Često sam ispaljivao različite prognoze, nekada grešio, ali neretko bio u pravu. Politička dešavanja su takva da su zakonitosti i kauzalnosti retke, a predviđanja možete samo da zasnivate na nekoj od teorija i da se nadate da ste startne pozicije aktera i okolnosti dobro procenili. S obzirom na okolnosti koje ću zaista nazvati vanrednim – ipak ću u ovom tekstu preskočiti krajnja predviđanja, ali ću pokušati da ponudim nekoliko scenarija razvoja političkih dešavanja u godini koja je već tu i pre svega da otvorim pitanja i dileme koje ne znam kako će se zatvoriti. Ono što znam, za politikologe i novinare će godina pred nama sigurno biti zanimljiva, za sve političare poprilično neizvesna, a za građane može predstavljati godinu koja će im dati nadu da će se vanredno stanje završiti.