SVE DILEME OKO „PRIVREMENOG ORGANA“ GRADA BEOGRADA PRED NOVE VANREDNE LOKALNE IZBORE

Piše: Dr Boban Stojanović 

 Prethodnih dana se mnogo piše i priča oko sastava potencijalnog „Privremenog organa“ (PO) grada Beograda za nove vanredne izbore u gradu Beogradu. Jedni kažu da ostaje stari PO, drugi da će biti novi PO, ali sa istim sastavom; a treći da ipak novi privremeni organ mora da uzme u obzir izbore koji su u međuvremenu održani. Ovaj tekst pokušava da pojasni sve važne stvari u vezi sa tim. 

 Da bismo bliže razumeli Privremeni organ (PO), konsultovani su Ustav Republike Srbije, kao i tri potencijalna zakona koji mogu da imaju veze sa tim: Zakon o lokalnim izborima, Zakon o glavnom gradu i Zakon o lokalnoj samoupravi. U Ustavu Republike Srbije, u delu koji se bavi nadzorom nad radom jedinica lokalne samouprave, u članu 192, stav 2, navodi se da Vlada može pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine i u stavu 3. da se istovremeno sa raspuštanjem skupštine imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine. Ustav suštinski definiše Privremeni organ samo onda kada se raspušta skupština opštine, kao što je bio slučaj krajem oktobra 2023. godine. 

 U Zakonu o lokalnim izborima se termin privremenog organa uopšte ne pominje. U Zakonu o glavnom gradu, PO se pominje samo u članu 31, koji kaže da prestankom mandata Skupštine grada prestaje mandat izvršnih organa grada, s tim da vrše tekuće poslove do stupanja na dužnost predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine. 

 Postojanje i osnivanje Privremenog organa je definisano u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Prvi put se pominje u članu 51. koji je istovetan kao i član 31. Zakona o glavnom gradu. Dalje, Privremeni organ se pominje isključivo u članovima 86. i 87. Zakona o lokalnoj samoupravi. Nešto više je definisan u članu 86, a suštinski članovi 86. i 87. govore o tome da se uvodi Privremeni organ u tri slučaja – kada se raspusti skupština (što je bio slučaj prošle godine), kada se ne održe izbori i kada se ne konstituiše skupština u roku od 2 meseca od dana objavljivanja rezultata izbora (što je sada slučaj). 

 Pre svega, važno je naglasiti da pre člana 86, u članu 85. zakon definiše kada se raspušta skupština grada (ne zaseda duže od 3 meseca, ne izabere gradonačelnika u roku od mesec dana od dana konstituisanja, razrešenja ili ostavke gradonačelnika ili ako ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom). Slučaj ostavke gradonačelnika je bio prošle godine. 

 Dalje, član 86. govori o posledicama člana 85, odnosno pravnih posledica raspuštanja skupštine grada i navodi da odluku o raspuštanju donosi vlada (stav 1), da Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore u roku od dva meseca od raspuštanja skupštine (stav 2), da mandat odbornika na takvim izborima traje 4 godine (kao i na redovnim izborima, stav 3), a onda u stavovima 4-6 govori o Privremenom organu. 

 U stavu 4, člana 86. navodi se da do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana. 

 Stav 5, člana 86, navodi da Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada. A stav 6, člana 86, definiše da Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave (preuzeto iz stava 3, člana 192. Ustava RS). 

 Ono što je ovde važno, svi stavovi člana 86. Zakona o lokalnoj samoupravi govore o situaciji vanrednih izbora nakon raspuštanja skupštine (što se desilo 1. novembra kada su raspisani vanredni lokalni izbori u gradu Beogradu za 17. decembar 2023. godine). I ovaj stav 6, član 86. jasno definiše da se privremeni organ obrazuje u skladu sa raspuštenom skupštinom (sasvim logično u pravnoj situaciji kada se raspušta skupština grada). 

 Ono što je za nas važno, u slučaju da se konstituisala sednica grada Beograda do 2. marta, a da nije izabrala gradonačelnika u roku od 30 dana od tog dana konstituisanja, onda bi se skupština grada ponovo raspustila i nastupila bi pravna dejstva iz ovog člana (član 86. Zakona o lokalnoj samoupravi). 

 Međutim, nakon ovog člana, dolazi član 87. koji definiše drugu situaciju, odnosno druge okolnosti koje se mogu desiti, poput toga da se izbori ne sprovedu ili ono što je za nas važnije, ako se nakon sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u roku od dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora (što se sada desilo u gradu Beogradu). 

 Stav 1, člana 87. kaže da ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave. 

 U ovom stavu člana 87, poziva se ponovo na Privremeni organ – ali zanimljivo - samo na stav 4. prethodnog člana koji kaže da Vlada imenuje Privremeni organ koji obavlja tekuće poslove i koji ima predsednika i 4 člana. Ne poziva se na deo o sastavu – ali ni na deo o tome da taj sastav treba da oslikava raspuštenu skupštinu (čak ni u slučaju kada se izbori ne održe, a naravno ne ni ako su izbori održani, ali skupština nije konstituisana – u tom slučaju ta prethodna skupština svakako ne postoji). Dodatno, jasno se navodi da kada nastupi ova situacija – Vlada imenuje privremeni organ (nove okolnosti, nova situacija, logično i novi Privremeni organ). 

 Dalje, u stavu 2. ovog člana se navodi da je predsednik Narodne skupštine dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave. U ovom stavu 2. člana 87, zakonodavac pravi razliku oko raspisivanja izbora u odnosu na to šta je izazvalo izbore (da li je raspuštanje skupštine ili njeno ne konstituisanje nakon izbora). U prethodnom, članu 86 - kada se skupština raspusti, predsednik Narodne skupštine odluku o raspisivanju izbora donosi u roku od dva meseca, a u ovom slučaju (kada skupština nije konstituisana) u roku od mesec dana. Ovim se vrlo jasno razlikuju i rokovi raspisivanja izbora u odnosu na to šta je uzrok raspisivanja izbora. 

 Na kraju, u stavu 3. člana 87, zakonodavac definiše trajanje mandata odbornika različito od izbora koji se održavaju ukoliko su izazvani raspuštanjem skupštine (iz člana 86) i navodi da mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave izabranih na redovnim izborima. Ovaj član pravi dodatnu zbrku jer su prethodni izbori u decembru bili vanredni izbori u svim jedinicama lokalne samouprave u kojima su održani i stvara potencijalnu konfuziju oko trajanja mandata novih odbornika izabranih na izborima u aprilu/maju (ali je jasno da termin „redovni“ koristi za termin prethodnih održanih izbora, nakon kojih u ovom slučaju nije konstituisana skupština grada). Vrlo je jasna namera pisca zakona da mandat odbornika izabranih na ovim „dodatnim“ izborima (u ovom slučaju dodatnim „vanrednim“ izborima), ipak veže za trajanje mandata u odnosu na izbore nakon kojih skupština nije konstituisana (razlikuje situacije raspuštanja i ne konstituisanja skupštine nakon izbora). 

 Da probam da sumiram ključne stvari: Zakon ozbiljnije definiše „Privremeni organ“ u pravnoj situaciji kada je skupština raspuštena i kada se iz tih okolnosti raspisuju izbori (član 86. Zakona o lokalnoj samoupravi), nego kada skupština nije konstituisana (član 87. Zakona o lokalnoj samoupravi). U drugom slučaju, referiše se samo na to da Privremeni organ obavlja tekuće poslove i ima predsednika i 4 člana. Dodatno, različiti su vremenski rokovi raspisivanja izbora u ova dva slučaja i različito je vreme trajanja mandata izabranih odbornika. Odnosno, očigledno je da zakonodavac u drugom slučaju (kada su održani izbori, ali skupština nije konstituisana) – ipak vodi računa o održanim izborima nakon kojih skupština nije konstituisana, odnosno ne dozvoljava situaciju u kojoj se „izbori nisu ni desili“. Imajući to u vidu – da zakon prepoznaje odbornički mandat kao važan i ne definiše njegovo trajanje 4 godine već ih vezuje za prethodno održane izbore (čak i ako skupština nakon tih izbora nije konstituisana), onda bi sasvim logično i novi „Privremeni organ“ koji mora ponovo da se obrazuje - morao da uzme te izbore kao referentnu tačku i pored toga što smo mogli da čujemo da će sastav novog „Privremenog organa“ biti isti kao prethodni. 

 Odrednica da Privremeni organ reflektuje sastav raspuštene skupštine odnosi se na član 86. Zakona o lokalnoj samoupravi koji definiše situaciju kada se na izbore ide jer je skupština raspuštena. Kada nije konstituisana, onda nastupaju radnje, procedure i trajanje mandata novih odbornika iz člana 87, odnosno vodi se računa o održanim izborima nakon kojih skupština nije konstituisana. Pa bi tako morao i sastav novog „Privremenog organa“ da vodi računa o održanim izborima. 

 Dodatno, zaista mandat novih odbornika koji su izabrani 17. decembra 2023. nije počeo (on počinje da teče od dana kada je potvrđen, a o tome se odlučuje na konstitutivnoj sednici). Međutim, odavno ne traje mandat izabranih odbornika na izborima 2022. godine. Njima je mandat prestao donošenjem odluke o raspuštanju skupštine grada krajem oktobra 2023. godine (početak i prestanak mandata odbornika bliže definiše Zakon o lokalnim izborima). Dolazimo u situaciju da razmišljamo i merimo „ko je više odbornik“, onome kome je mandat prestao kada je skupština raspuštena (u oktobru 2023) ili onaj kome je mandat dodeljen (u januaru 2024. na osnovu izbora iz decembra 2023), ali nije potvrđen? 

 I da probam da zaključim – deo argumentacije o sastavu „Privremenog organa“ na osnovu „raspuštene“ skupštine iz člana 86. Zakona o lokalnoj samoupravi se ne odnosi na situaciju kada se Privremeni organ obrazuje jer skupština nije konstituisana iz člana 87. ovog zakona. Ostatak člana 87. vodi računa o održanim izborima i jasno razdvaja izbore kada je skupština raspuštena i kada nije konstituisana. Onda bi i sastav Privremenog organa morao da ima „dodira“ sa izborima koji su održani.

Vranje – Dopuna izveštaja kojim se odgovara na tekst o potpisima

Nakon objavljenog teksta na sajtu Demostata o tome kako se prema zvaničnim dopisima gradske uprave Vranje i zvaničnim podacima RIK-a o broju overenih potpisa u od strane gradske uprave Vranje podaci ne poklapaju za dve izborne liste (i kako je gradska uprava Vranje za trougao DSS-POKS-Dveri ukupno overila 572 potpisa, a RIK evidentirao 670 potpisa i da je gradska uprava Vranje overila 306 potpisa za listu Boris Tadić – ajmo ljudi, a RIK evidentirao 543) i uz pitanje kako je moguće da gradska uprava overi manje potpisa nego što stigne u RIK, u ponedeljak 28. marta je stigla Dopuna izveštaja o overenim izjavama birača koji podržavaju izborne liste od strane overitelja Gradske uprave grada Vranja (dopis na kraju teksta). 

U dopuni izveštaja, poslate su nam informacije o dodatnim overama potpisa za Dveri (28. februar – 102 potpisa) i SDS – Boris Tadić – Ajmo ljudi (4. mart – 237 potpisa). Sa ovom ispravkom, broj potpisa za trougao DSS-POKS-Dveri odgovara onome što je RIK zaveo za ove dve liste (zanimljivo je da se u zvaničnom dopisu i dopuni koristi izraz „trougao“ koji sam ja koristio u tekstu). Takođe, sa dopunom izveštaja broj potpisa za listu SDS (Boris Tadić – Ajmo ljudi) se sada poklapa sa brojem potpisa zavedenim u RIK-u. 

Dodatno, u izveštaju se navodi da je pogrešno naveden broj potpisa za Listu Zavetnici – odnosno da je upisan i broj potpisa koji su overeni kod javnog beležnika (što ne znamo kako znaju). Svakako, za Zavetnike broj overenih potpisa gradske uprave Vranje je bio veći nego što je registrovan u RIK-u pa nije probudilo nikakvu sumnju. 

Sa ovom dopunom izveštaja za izborne liste za parlamentarne izbore sada sve izgleda normalno. Odnosno, svi podaci na koje je ukazano u tekstu se sada poklapaju. 

Zanimljivo je da sam u nedelju, kada sam uporedio brojeve sa overenim potpisima predsedničkih kandidata od strane gradske uprave Vranje, na Twitteru napisao da i oko tih brojeva postoje nelogičnosti i ozbiljni problemi. Na to se u ovoj dopuni izveštaja niko nije osvrnuo (samo na tekst sa Demostata). Odnosno da kandidat Boško Obradović - prema gradskoj upravi (GU) Vranje ima 129 overenih potpisa, a da je RIK evidentirao 551 i da kandidatkinja Branka Stamenković - prema GU Vranje potpisi za nju nisu uopšte overavani, a RIK je evidentirao 452 potpisa overenih od strane GU Vranje. 

Deluje kao da je dopuna izveštaja urađena isključivo kao odgovor na tekst objavljen na sajtu Demostata i da će gradska uprava Vranje morati da piše još jednu dopunu kako bi uskladila podatke i sa predsedničkim kandidatima. 

 Svakako ću podneti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za netačnost podataka iz prvog izveštaja o broju overenih potpisa za periode 15-20. februar i 28. februar – 13. mart i za sumnju u naknadno usklađivanje brojeva overenih potpisa. A po potrebi i za netačnost ove Dopune izveštaja ukoliko nakon ukazivanja na probleme sa predsedničkim kandidatima dobijem novu Dopunu izveštaja kako bi se svi podaci poklopili. Dodatno, od Poverenika ću tražiti da izvrši uvid u sve spise overe u gradskoj upravi Vranje i utvrdi verodostojnost istih. 

Takođe, pozivam partije SDS i Dveri (potencijalno i Dosta je bilo) da pokrenu tužbe protiv gradske uprave Vranje za slanje zvaničnih dopisa sa pogrešnim podacima kako bi se između ostalog otklonila bilo kakva sumnja u eventualno naknadno usklađivanje podataka iz gradske uprave sa podacima iz RIK-a.

Utisak nedelje 24.10.2021.

Autorski tekst za NIN (Srpska opozicija uoči izbora bez izbora)

 

Има ли пилота у опозиционим авионима (НИН)

 

Ауторски текст за НИН (број: 3652, 24.12.2020)

Овај текст није „гажење“ опозиције док лежи на поду уништена од стране пропаганде која долази од власти свакодневно. Ово је апел за дозивање у памет – да се уради шта се може урадити (или макар да се сами не упуцају) јер за мање од 16 месеци, најкасније крајем априла 2022. године, одржаће се редовни председнички и локални избори у граду Београду, као и ванредни парламентарни избори. Александар Вучић и његова СНС су увлачењем СПС-а, а посебно СПАС-а у де факто једнопартијску владу осигурали да ове странке неће имати кандидате на председничким изборима, али и подршку и заједничку страну пре свега за изборе у Београду где Александар Шапић има некакву подршку од које може зависити владајућа већина и где ће избори сасвим сигурно бити неизвесни. Иако је захтев за ванредним изборима требало да буде један од првих корака опозиције након бојкота, Вучић их је заказао пре него што је и формирана Влада чиме је узео један од најједноставнијих захтева које је опозиција могла да испоручи. И не само то, већ сада их је сместио у заједнички оквир – у априлу 2022. године када њему истиче први председнички мандат, као и када је редовни термин за Београд. И Вучић је овим заокружио свој план за наредне изборе. 

Serbia’s ruling party just scored a landslide victory. Here’s why the opposition boycotted the election.

Koautorski tekst za Washington Post o izborima u Srbiji 2020. godine

Link: https://www.washingtonpost.com/politics/2020/06/30/serbias-ruling-party-just-scored-landslide-victory-heres-why-opposition-boycotted-election/


Serbia’s ruling party just scored a landslide victory. Here’s why the opposition boycotted the election.

Utisak nedelje 22.6.2020.

Utisak nedelje 9.2.2020.

Odgovor Bošku Jakšiću na tekst u Politici - „Bojkot, krah u najavi“

U petak 24. januara u Politici u rubrici „Pogledi“, Boško Jakšić je objavio tekst pod imenom „Bojkot, krah u najavi“. U datom tekstu vidim niz nelogičnosti i spornih argumenata, te imam potrebu da na njega odgovorim. Ipak, pre toga želim da naglasim da prema uglednom spoljno-političkom komentatoru i autoru kolumne, odnosno prema njegovom dosadašnjem radu, gajim duboko poštovanje. U svojoj kolumni je izneo mnogo stvari koje se mogu preispitati i drugačije tumačiti, pa ovim želim i da dodatno podstaknem polemiku na datu temu, iako smatram da je 2019. bila godina velike debate o temi opozicionog bojkota nasuprot izlaska na izbore. Naglasio bih, takođe, da sam ovaj tekst prvo poslao listu Politika, ali nisam dobio odgovor.

Krenimo redom. Prvo, gospodin Jakšić u svojoj kolumni navodi da je opozicija koja bojkotuje izbore rešena da ignoriše priliku koja se biračima pruža jednom u četiri godine i da biračima uskraćuje pravo da listićem u glasačkoj kutiji odrede koga bi da nagrade, a koga da kazne. Iako argument zvuči razumno, oko građanskog prava svih nas da glasamo moramo znati i neka ograničenja. Izbori bi i trebalo da budu nagrada ili kazna za vlast, ili davanje prilike opoziciji  da preuzme upravljanje državom. Međutim, kada birači donose odluke na osnovu partijske propagande i zlatnog doba koje vide na televiziji, ili kada moraju da glasaju (a uz to često i da nateraju druge) da bi zadržali posao  - onda to nije nagrađivanje ili kažnjavanje od strane birača, nego maltretiranje i mučenje tih istih birača zarad partije na vlasti. Ja bih više voleo da čujem kako će se uskratiti mogućnosti vlasti da ukida osnovna politička prava mnogim građanima i kada će omogućiti medijima da objektivno informišu građane kako bi mogli samostalno i na osnovu sopstvenog ubeđenja, a pri tom i objektivno informisani, da donesu odluku o tome kome će dati svoj glas. To je, gospodine Jakšiću, uskraćivanje prava i ignorisanje osnovnih ljudskih sloboda, a ne poziv da se izbori bojkotuju kako bi se građanima upravo u budućnosti slobodan izbor omogućio. Zatim, bojkot nikome ne uskraćuje pravo da glasa – poziva ih da ne glasaju kako bi ukinuli privid da žive u normalnoj državi i kako od njih niko ne bi pravio botove, podanike i uplašene građane. Takođe, građanima (makar onima koji će bojkot podržati) je dosta razočarenja i gledanja kako SNS i Vučić vladaju uz pomoć propagande, novca, pritisaka i ucenjivanja i siguran sam da im je preko glave izbora na kojima je njihov glas unapred izgubljen jer su partije vlasti pomenutim metodama sve pripremila da joj vlast nikako ne bude ugrožena. To, gospodine Jakšiću, nije korišćenje prava, nego saučestvovanje u imaginarnom događaju koje neko zove „izborima“, a koji su sve samo ne slobodan i objektivan izbor za građane u ovoj zemlji.

Nova politička 2020. Izvesna samo - kriza

Tekst objavljen u NIN-u (broj. 3602 od 9. januara 2020. godine)

Nisam od onih koji beže od političkih najava, predikcija, predviđanja ili generalno promišljanja šta može da se desi. Često sam ispaljivao različite prognoze, nekada grešio, ali neretko bio u pravu. Politička dešavanja su takva da su zakonitosti i kauzalnosti retke, a predviđanja možete samo da zasnivate na nekoj od teorija i da se nadate da ste startne pozicije aktera i okolnosti dobro procenili. S obzirom na okolnosti koje ću zaista nazvati vanrednim – ipak ću u ovom tekstu preskočiti krajnja predviđanja, ali ću pokušati da ponudim nekoliko scenarija razvoja političkih dešavanja u godini koja je već tu i pre svega da otvorim pitanja i dileme koje ne znam kako će se zatvoriti. Ono što znam, za politikologe i novinare će godina pred nama sigurno biti zanimljiva, za sve političare poprilično neizvesna, a za građane može predstavljati godinu koja će im dati nadu da će se vanredno stanje završiti.