Iskustvo sa birokratijom Vol. 2

Osnivač sam jedne nevladine organizacije, pre se može reći profesionalnog udruženja - grupe koja (će da) se bavi javnim politikama. Međutim, imamo ozbiljnih birokratskih problema u registraciji koje su nas koštale vremena i truda uloženog u pisanje i pripremu budžeta za dva ozbiljna projekta. Nakon velikog iznenađenja koje nam je APR priredio oko ovlašćenih lica i traženja potvrde  o onome što ti piše na ličnoj karti (videti o tome na ovom postu) došli smo da još većeg paradoksa.

Ekološke politike u programima političkih partija i predlozima javnih politika

Seminarski rad u okviru predmeta: Savremena ekološka politika (FPN-MA).
Partija Zeleni Srbije je objavila rad na svom sajtu.

LINK za rad.

Traženje renti i beogradski taksi

Esej za predmet Javni izbor.
LINK za pdf

Boban Stojanović[1]

Javni izbor[2]

Traženje renti i beogradski taksi

Esej ima za cilj da prikaže koncept traženja renti[3] i da na empirijskom primeru prikaže kako do njega dolazi i koje su posledice. U ovom eseju istražićemo koncept taksi politike grada Beograda i prikazaćemo na koji način taksi udruženja i taksisti[4] izvlače rentu. Ovu politiku uređuju lokalne vlasti i zato je grad Beograd ustvari kreator politika koje omogućuju rentu mimo tržišta za taksiste.

Zašto naprednjaci ipak neće izbore

Naprednjaci su danas rekli da ipak neće biti izbora, iako bi njima najviše odgovarali (videti ovde). Iskreno od njih, makar ovaj deo gde kažu da bi im najviše odgovarali. Odgovarali bi im najviše od svih partija - to je sigurno, ali se meni čini da je njima sasvim lepo u trenutnoj situaciji.

 Mnogi tvrde da je uticaj SNS-a mali u odnosu na podršku koju trenutno uživaju, a ona iznosi oko 36% (Faktor plus) i da ova partija treba da izađe na izbore ne bi li maksimizovala broj glasova, broj mesta u parlamentu i da bi ostvarila veći uticaj u Vladi. SNS u ovoj Vladi radi ono što je obećala, krenula je u borbu protiv korupcije i kriminala, pa podrška ovoj partiji iz dana u dan raste. Kako nam kaže Dušan Pavlović: „Oni su već obezbedili sigurnih 35-40% glasova. Na izbore se i ide da bi se ta popularnost pretvorila u odgovarajući broj mesta u Skupštini i Vladi.“

Iskustvo sa birokratijom

Često slušamo na ulici, u prolazu negativna iskustva sa birokratijom. Kada se i sami nađemo u sitaciji da nam je potrebno nešto od nje, onda uvidimo i zašto se svi žale. Primer oko APR-a i potrebnih dokumenata za registraciju NVO nam samo govori o teorijskom problemu poznatijem kao “birokrate proizvode više output-ova od potrebnih”, i ovo je primer koji datu tezu potvrđuje.

U teoriji javnog izbora, konkretno u analizi birokratije postoji teza da su birokrate budžet maksimizatori (Niskanen prema Dunleavy, 1991; Shepsle, 2010; Hindmoor, 2006) i da teže da uvećaju budžete svoje birokratske organizacije. Niskanen tvrdi da birokrate da bi uvećale ili zadržale visoke budžete “proizvode previše” (čime god se ove birokratske organizacije bavile). U konkretnom primeru potvrde ovoga, može se reći da MUP i njihove područne uprave u saradnji sa APR-om “proizvode previše”, a to se ogleda na primeru ličnih karti i korišćenja istih.

"Zapadnjački građanski identitet"

„Kada se identitet razume kao nešto što pojedinci moraju aktivno da stvore i očuvaju, privrženost nacionalnoj „zajednici osećaja“ se ne može više uzimati zdravo za gotovo. Šta bi – ako bi išta – moglo da dopuni ili čak zameni privrženost nacionalnoj zajednici? Jedna mogućnost je da nastaje kolektivni identitet „iznad“ nacije.

Ovaj zapadnjački građanski identitet predstavlja konsenzus oko skupa normi i principa, pre svega oko političke demokratije, konstitucionalnog vladanja, individualnih prava, privatnog svojinskog ekonomskog sistema, i tolerancije različitosti u negrađanskim oblastima etniciteta i religije. Takav zapadnjački građanski identitet ne mora da zameni nacionalnu „zajednicu osećaja“; može da postoji uporedo s njom (Sorensen,  2006: 198).“

Sorensen, Georg (2006), „The Transformation of the State“, in: Hay, C; Lister, M. and Marsh, D. (eds), The State: Theories and Issues, New York: Palgrave Macmillan.

Taxisti nastavljaju sa izvlačenjem pogodnosti

O tome kako je organizovan taxi prevoz u Beogradu možete pročitati ovde. Ono što su činjenice, to je da taxisti očigledno imaju jak lobi i da praktično mogu da ostvare sve što žele.

Ranije je bilo najava da taxisti traže oslobađanje od plaćanja akciza na gorivo. 

Ustav i Ustavni sud o paradi kažu drugačije od premijera!

Parada ponosa je zabranjena!

"Parada ponosa" kao i svi ostali skupovi najavljeni za subotu, 6. oktobra zabranjeni su, a uslovi za takvu odluku su se stekli na osnovu svih procena bezbednosnih službi i preporuke Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, izjavio je danas premijer i ministar policije Ivica Dačić - link." 

"Prosvetljenje" Ivice Dačića

 U petak je Ivica izjavio: 

"Zato će vlada sledeće nedelje predložiti antikrizne mere čiji je cilj ušteda od milijardu evra. (...) Srbiji je potrebno više milijardi evra i da zato treba razgovarati sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao i sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Švajcarskom i svima koji imaju interes da daju novac."

TAXI rent-seeking, žuta traka, bahatost taksista i neophodnost društvene akcije

Tema BGD taksija je nepresušan izvor analize, kako za ekonomiste tako i za politikologe. Imamo taksi kartel koji se održava uz pomoć gradske vlasti u kome je ograničena ponuda (regulisan maksimalan broj vozila) i u kom je regulisana cena usluga, u kome su najveći dobitnici taksisti i taksi udruženja, a najveći gubitnici građani koji plaćaju netržišne - previsoke cene taksi usluga. 

O tome su već mnogi pisali: Dušan Pavlović - ovde, Pavle Mihajlović - ovde i ovde, kao i moje kolege (Dinić, Kozakijević, Milenković) i ja u okviru obaveza na predmetu Javne politike - ovde.

Ono što sam želeo da napomenem jeste nešto o čemu se uglavnom ne priča, a što mene veoma često nervira, a to je tzv. "žuta traka" - kroz koju, osim vozila GSP-a, mogu da voze i taksisti.