Ministar Radulović - Sam protiv partijskih parazita

Dugo se nije desilo da neko ili nešto tako protrese političku scenu Srbije kao što je to učinio ministar Saša Radulović. Ili ga podržavaju ili ga mrze. Podržavaju ga svi pojedinci koji žele društvo zasnovano na zaslugama i radu, a mrze ga svi oni koji na bilo koji način izvlače pogodnosti (rentu) kroz javni sektor. Tema bloga nije izmena Zakona o radu, kao ni reforme javnih preduzeća, ukidanje subvencija itd. već će kroz tekst sve mere koje ministar preduzima biti predstavljene kao reforme. Da, REFORME! Ono što svi dugo čekamo. Tj, ono što moja generacija čeka od prvog susreta sa stvarnošću i razumevanja sveta oko sebe, neko bi rekao i od rođenja.

Blog se ukratko osvrće na tri stvari: 1) Neophodnost reformi i zašto ih treba podržati; 2) Pozicija SPS-a; i 3) Pozicija SNS-a.

Privatno VS. javno (dva iskustva koja dovoljno govore)

Ovaj blog ima za cilj da ukaže na razliku između javnog i privatnog sektora, načina ophođenja prema korisnicima usluga i efikasnost. Radi se o dve situacije, jednoj u javnom - drugoj u privatnom sektoru koje su mi se desile 02. oktobra. Iako nisam našao inspiraciju da napišem nešto o tome, danas - 22 dana kasnije, još jedna situacija povezana sa onom od 02. oktobra me je na to inspirisala.

Iako će neko možda reći da je loše poređenje sa jedne strane privatnog sektora i agencije koja se bavi registracijom vozila, sa drugom - javnom stranom, odnosno hitnom pomoći i bolnicom koja pruža zdravstvenu zaštitu, ali smatram da upravo to što se radi o bezazlenoj stvari i stvari od kojih životi zavise, samo može da potencira poentu bloga.

Šta se to dešava u Beogradu?

Dragan Đilas je smenjen sa pozicije gradonačelnika Beograda i to je sve što se zna o budućnosti Beograda. Iako su naprednjaci potajno najavljivali smenu Đilasa od kako su uzeli republičku vlast, čini se da je Vučić bio glavna prepreka tome. Zašto? Razlog je očigledan, a to je da Vučić zna da osvojiti vlast u Beogradu za SNS nije lako čak iako na republičkom nivou imaju rejting od preko 40%, i pored očiglednog „dogovora“ o svemu sa SPS-om. Osim toga, Vučić zna da se DS polako, ali sigurno urušava (o tome da će smena Đilasa najviše ustvari doneti samom DS-u pročitajte u blogu kolege Krstića - link).

Ipak, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stvari (uz napomenu da ovo nije blog podrške DS-u i Draganu Đilasu jer ja prvi imam milion zamerki na njihov rad):

Lazar Krstić - Vučićev žrtveni jarac

Izvesno je da će Lazar Krstić, nepartijska ličnost, mladi stručnjak iz inostranstva, biti novi ministar finansija. Iako ga Narodna skupština još nije ni postavila na mesto ministra, očekivanja od njega su velika. Kratko rečeno  - da uvede red u javne finansije i da krene na put neophodnih reformi. Lepo zvuči, zaista. Ali, u čemu je poenta?

Davno sam pisao kako je SNS-u bilo veoma lepo u prethodnom periodu jer nisu imali odgovornost za finansije i privredu, tako bolne teme koje su uvek u odluci (motivaciji) birača kada izlaze na izbore. Nakon toga se desio Dačićev „prevrat“ te su iz vladajuće koalicije izbačeni URS i Mlađan Dinkić, alfa i omega privrede i finansija u Srbiji od 2000. godine, a SNS-u „uvaljen“ vruć krompir. Nakon toga sam pisao kako je naprednjacima nakon tog poteza Dačića jedina dobitna kombinacija da ide na izbore i naplati svoju biračku podršku na istim. Oni se nisu odlučili na to, da li zbog dogovora u vezi sa sporazumom iz Brisela ili zbog „datuma“, ne zna se.

Jedina dobitna opcija za SNS jesu izbori!

Početkom februara, kada se na sve strane govorilo o izborima i o tome kako će SNS rešiti da kapitalizuje podršku u biračkom telu i rešiti da izađu na vanredne izbore, pisao sam o tome kako je njima sasvim dobro u tada postojećoj situaciji i da sigurno neće ići na izbore. Kao argumente u prilog tome sam ponudio to što se SPS i URS u vladi bave najosetljivijim pitanjima, na kojima se gubi podrška, a da se SNS bavi onim na čemu podrška raste. SPS i premijer Dačić su bili najodgovorniji za pitanje Kosova, a URS je odgovoran za ipak najosetljiviji resor - finansija i privrede. Tada sam poziciju SNS-a opisao kao „mnogo moći - nigde odgovornosti“.

Ipak, od februara su se okolnosti potpuno promenile. Danas, nakon što je Dačić izjavio da Mlađan Dinkić (URS) neće više biti član vlade, navodeći da ukoliko SNS ne pristane na to, jedina opcija su izbori, SNS koji je i pokrenuo priču o rekonstrukciji ima „uzmi ili ostavi“ ponudu na stolu. Deo osetljive priče oko Kosova je može se reći završena, a kako smo iz medija čuli SNS bi trebalo da preuzme URS-ove resore finansija i privrede. To znači, da bi SNS bez izbora dobio vruć krompir u ruke, krompir sa kojim se jako brzo topi biračka podrška. Ne treba zaboraviti da je borba protiv korupcije malo splasnula, i Mišković je pušten da se brani sa slobode, a nove vesti iz tog procesa nikako neće ići na ruku SNS-u.

Koaliciona vlast u Zemunu uprkos apsolutnoj većini SNS-a?!?!

Na izborima za odbornike u GO Zemun 02. juna lista „SNS - Aleksandar Vučić“ je osvojila 51,83% glasova, odnosno 39 od 57 odborničkih mandata, ili apsolutnu većinu dovoljnu za formiranje skupštinske većine i samostalno vršenje izvršne vlasti. Osim SNS-a, odborničke mandata su osvojili liste: „Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS-SDPS-PV“ - 8 mandata, lista „Demokratska stranka - Sava Jerković“ - 6 mandata, i lista „DSS-Dveri - Vojislav Koštunica“ - 4 mandata.

Lokalna samouprava jača od Ustavnog suda - slučaj zabrane prodaje alkohola od 22 do 6h u Beogradu

Grad Beograd je 2011. godine doneo odluku o zabrani prodaje alkohola posle 22h. Odluka predviđa zabranu prodaje alkoholnih pića od 22 sata do 6 ujutru u prodavnicama, samouslugama, diskontima, robnim kućama, specijalizovanim prodavnicama za prodaju štampe i duvana, kioscima, trgovinskim centrima i benzinskim stanicama (link).

Ustavni sud je pre uvođenja odluke u Beogradu proglasio neustavnom ovakvu odluku u Novom Sadu, ali to nije smetalo kreatorima javnih politika da istu izglasaju u Beogradu. Ipak, Ustavni sud je u oktobru 2012. godine proglasio neustavnom istu odluku u Beogradu (link). Međutim, krajem juna ove godine Beograd opet usvaja istu odluku (link), a u sprovođenje iste sam se uverio pre nekoliko dana u Tempu.

Neefikasnost troškova i ishoda osnovnog i srednjeg obrazovanja (učitelji i nastavnici kao rentijeri)

Traženje renti predstavlja traženje profita mimo tržišta (Prokopijević, 2000: 323) ili pojavu zahteva za određenim davanjima od strane države (Đorđević, 2009: 205) ili najopštije rečeno - traženje renti je sticanje pogodnosti mimo tržišta (Pavlović, 2013). Uglavnom se izvlačenje profita (rente) odvija uz pomoć države. Odnosno, država svojim aktivnostima i regulacijama nekome donosi profit. Državna intervencija u ekonomiji uvek stvara dobitnike i gubitnike, bilo da se ona ogleda u tarifama, carinama, kreiranju cena, subvencija, uvoznih kvota i izvoznih kredita (Hindmoor, 2006: 86).

Više volim da koristim termin: „izvlačenje pogodnosti“, nego traženje/izvlačenje renti pa ću koristiti taj termin. Tema ovog bloga jeste osnovno i srednje obrazovanje, a rentijeri (oni koji izvlače pogodnosti) su učitelji i nastavnici („prosvetari“). Tema nije odnos da li je obrazovanje efikasnije kada je državno ili privatno, niti ću ulaziti u tu temu. Pre svega ću se usredsrediti na to da je cena koju društvo plaća, od izvlačenja renti od strane učitelja i nastavnika, visoka (ko želi više da čita o društvenoj ceni izvlačenja renti: Mueller, 2003; Tullock, 2002).

Zemun, izbori 2013. - SPS, NVO i korupcija (lako uočljiv primer)

1. Opšte je mesto da partije na vlasti (gradskih opština u konkretnom primeru) osnivaju, a onda i finansiraju svoje nevladine organizacije iz opštinskih budžeta. Na taj način kroz projekte zaobilaze zakon i pravila o finansiranju političkih partija i „hrane“ svoje partijske aktiviste za rad u stranci (one koje partija nije zaposlila u upravi).

2. Još jedno opšte mesto jeste i da partije pokušavaju nezavisne nvo da „uvuku pod svoje okrilje“, odnosno da pojedine nvo toliko „zaduže“ da očekuju podršku na izborima, jer jedna nvo koja ima dobar rejting u zajednici na lokalnom nivou gradskih opština može da bude dobar resurs izborne podrške.

Civilno društvo u Srbiji i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom

Civilno društvo i sindikati

Sažetak:

Rad se bavi ulogom civilnog društva u demokratskom poretku. Analizira se teorijski značaj civilnog društva za konsolidaciju demokratije, funkcije civilnog društva i konkretan okvir delovanja civilnog društva u Republici Srbiji. Bavimo se pravnim okvirom, istorijatom delovanja i ključnim oblastima delovanja organizacija civilnog društva. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je institucionalizovan mehanizam saradnje države i civilnog društva koja je vladina služba. Analizira se njen pravni položaj i nadležnosti, unutrašnja organizacija i ciljevi. Kancelarija je zadala sebi šest strateških ciljeva koje treba da ispuni do 2014. godine.

Ključne reči:

            Civilno društvo, konsolidacija demokratije, organizacije civilnog društva, Kancelarija za
            saradnju sa civilnim društvom

Link za ostatat teksta u pdf-u.

Svetska enciklopedija političkih sistema i partija

Link za sjajnu enciklopediju političkih sistema i partija  (iz 2006. godine) na skoro 1600 strana.

Gradske opštine - veće nadležnosti ili ukidanje

   Lokalna samouprava u Republici Srbiji je jednostepena. Lokalna samouprava se ostvaruje kroz opštine, grad i Grad Beograd. Gradske opštine u Beogradu nisu jedinice lokalne samouprave. Grad Beograd jeste, i on svojim statutom osniva gradske opštine i prenosi im neke nadležnosti.

   02. juna su izbori u  gradskoj opštini u kojoj ja živim, u Zemunu. Uvek sam smatrao da su gradske opštine u Beogradu koje imaju političku nezavisnost (imaju svoje skupštine opština izabrane na neposrednim izborima koje biraju izvršne organe: predsednika i veće) nepotrebne. Gradske opštine nemaju nadležnosti koje zahtevaju političku nezavisnost. Nikakve bitne odluke se ne donose na nivou gradskih opština, Grad Beograd kao jedinica lokalne samouprave i osnivač gradskih opština određuje visinu budžeta gradskih opština.

PR dani, Nevena Adžemović i izborni sistem

Kada nakon seminara imate inspiraciju da napišete blog to je znak da je seminar bio dobar. Ove godine su održani peti PR dani na Fpn-u. Uvek sam bio skeptik prema takvom formatu seminara, sa otprilike 100 učesnika i smatrao sam da je nemoguće bilo šta kvalitetno uraditi na istom. Demantovali su me prošle godine, kao i ove. Sjajan izbor predavača i gostiju na debatama je potpuno opravdalo moja očekivanja i ove godine. Prošle godine sam pisao blog o tome kako mediji iskrivljuju vesti, a ove godine me je najviše inspirisala debata „Žene u politici“ i priča koja se povela o poslanici Neveni Adžemović.

Izborna pravila i izbori za Studentski parlament FPN-a

U toku je izborna kampanja za izbor članova Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka. Facebook je pun profil fotografija sa nekakvim brojevima, neke izborne liste su se kandidovale i sprovode svoje izborne kampanje sa ciljem da maksimalizuju broj glasova na izborima, pa posledično i broj članova u parlamentu, te da se dođe do mesta predsednika Studentskog parlamenta ili studenta prodekana.

Sa druge strane imamo one koji negoduju kampanju i koji smatraju da je kampanja manje – više „cirkus“, da niko ne zastupa studentske interese, da se snimaju filmovi, rade projekcije filmova, izbacuju plakati i saopštenja, lepe fotografije po fakultetu i sl. Ja nemam ništa protiv toga, kampanja kao kampanja, svako bira sredstva u skladu sa ciljem, a cilj je jasan i racionalan – osvojiti što više glasova.

Komentar predavanja: "Političke partije i izbori u Srbiji"

Boban Stojanović je održao predavanje u holu gradske uprave. Bilo nas je malo, zbog zainteresovanosti manje, a više zbog kiše. Očekivao sam nekog starijeg, pa da ga ja“preslišam“. Boban je mlad, i počeo je da se probija kroz gustiš političke teorije suočene sa sumornom praksom. Pomenute su interesantne tačke, koje projektovane na platno izgledaju lako razumljive. Međutim, projektovane na „platno“ života, daju vrlo mutnu skramu koja se prevukla preko ljudi i njihovih (naših) sudbina. Pomenuta je,recimo kriza participacije (misli se na učešće u stranačkom radu, ne na zdravstvene usluge). Tačno.To je ozbiljan problem koji sprečava ono što nam najviše treba:protok informacija i svežih ideja. I NARAVNO, REALIZACIJA U PRAKSI.

Teorije pravde i javne politike

Deo master akademskih studija Javne uprave, lokalne samouprave i JAVNIH POLITIKA jeste i predmet pod nazivom Teorije pravde, kao izborni predmet. Međutim, sami rukovodici programa su sugerisali da ne uzimamo taj predmet jer je previše teorijski i nepraktičan. Hm? Jeste teorijski, ali smatram da bez razumevanja različitih koncepcija „pravde“ ne mogu da se razumeju ni javne politike kao jedno od ključnih polja mastera modula, ali ni samo postojanje države, njenih nadležnosti i intervencija pa samim tim ni javne uprave ili lokalne samouprave. Osim što su rukovodioci programa sugerisali da ne uzimamo predmet koji će nam pomoći da razumemo neke stvari, i moje kolege studenti su izbegli ovaj predmet. Što je još veći paradoks, ne samo sa ovog modula, nego ni sa drugih (predmet se pojavljuje na tri master modula - Politička teorija, politička sociologija i institucije & Političko nasilje i država) gotovo da se niko nije pojavio.

Socijalni i politički rascepi – teorijski okvir i slučaj Srbije

Stojanović, Boban (2012), "Socijalni i politički rascepi - teorijski okvir i slučaj Srbije", u: Adamović, Ivana; Živadinović, Momčilo (ur.), Studentski godišnjak, God. 2, Br. 2; Beograd: Fakultet političkih nauka, str. 89 - 100.

http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Studentski-godisnjak-2013-var1-preview.pdf

Iskustvo sa birokratijom Vol. 2

Osnivač sam jedne nevladine organizacije, pre se može reći profesionalnog udruženja - grupe koja (će da) se bavi javnim politikama. Međutim, imamo ozbiljnih birokratskih problema u registraciji koje su nas koštale vremena i truda uloženog u pisanje i pripremu budžeta za dva ozbiljna projekta. Nakon velikog iznenađenja koje nam je APR priredio oko ovlašćenih lica i traženja potvrde  o onome što ti piše na ličnoj karti (videti o tome na ovom postu) došli smo da još većeg paradoksa.

Ekološke politike u programima političkih partija i predlozima javnih politika

Seminarski rad u okviru predmeta: Savremena ekološka politika (FPN-MA).
Partija Zeleni Srbije je objavila rad na svom sajtu.

LINK za rad.

Traženje renti i beogradski taksi

Esej za predmet Javni izbor.
LINK za pdf

Boban Stojanović[1]

Javni izbor[2]

Traženje renti i beogradski taksi

Esej ima za cilj da prikaže koncept traženja renti[3] i da na empirijskom primeru prikaže kako do njega dolazi i koje su posledice. U ovom eseju istražićemo koncept taksi politike grada Beograda i prikazaćemo na koji način taksi udruženja i taksisti[4] izvlače rentu. Ovu politiku uređuju lokalne vlasti i zato je grad Beograd ustvari kreator politika koje omogućuju rentu mimo tržišta za taksiste.

Zašto naprednjaci ipak neće izbore

Naprednjaci su danas rekli da ipak neće biti izbora, iako bi njima najviše odgovarali (videti ovde). Iskreno od njih, makar ovaj deo gde kažu da bi im najviše odgovarali. Odgovarali bi im najviše od svih partija - to je sigurno, ali se meni čini da je njima sasvim lepo u trenutnoj situaciji.

 Mnogi tvrde da je uticaj SNS-a mali u odnosu na podršku koju trenutno uživaju, a ona iznosi oko 36% (Faktor plus) i da ova partija treba da izađe na izbore ne bi li maksimizovala broj glasova, broj mesta u parlamentu i da bi ostvarila veći uticaj u Vladi. SNS u ovoj Vladi radi ono što je obećala, krenula je u borbu protiv korupcije i kriminala, pa podrška ovoj partiji iz dana u dan raste. Kako nam kaže Dušan Pavlović: „Oni su već obezbedili sigurnih 35-40% glasova. Na izbore se i ide da bi se ta popularnost pretvorila u odgovarajući broj mesta u Skupštini i Vladi.“

Iskustvo sa birokratijom

Često slušamo na ulici, u prolazu negativna iskustva sa birokratijom. Kada se i sami nađemo u sitaciji da nam je potrebno nešto od nje, onda uvidimo i zašto se svi žale. Primer oko APR-a i potrebnih dokumenata za registraciju NVO nam samo govori o teorijskom problemu poznatijem kao “birokrate proizvode više output-ova od potrebnih”, i ovo je primer koji datu tezu potvrđuje.

U teoriji javnog izbora, konkretno u analizi birokratije postoji teza da su birokrate budžet maksimizatori (Niskanen prema Dunleavy, 1991; Shepsle, 2010; Hindmoor, 2006) i da teže da uvećaju budžete svoje birokratske organizacije. Niskanen tvrdi da birokrate da bi uvećale ili zadržale visoke budžete “proizvode previše” (čime god se ove birokratske organizacije bavile). U konkretnom primeru potvrde ovoga, može se reći da MUP i njihove područne uprave u saradnji sa APR-om “proizvode previše”, a to se ogleda na primeru ličnih karti i korišćenja istih.